Cak i najjace zene trebaju snazan muski zagrljaj.

Nisu one jake jer tako zele, jake su jer tako moraju.

I lijepo je to ljubav, brak, podrska i sve, ali nije to to. Prvo iz porodice treba da dodje taj zagrljaj.

Od malih nogu da zensko dijete zna kako ima nekoga iza sebe ko ce da pazi na nju i da je stiti.

Do neki dan nisam istinski osjetila da imam nekog ko ce biti tu za mene.

U pekaru je dosao sin od mamine tetke, i malo smo pricali jer sam bila u guzvi, ali eto u tom momentu bas se smirilo pa smo imali par minuta da popricamo.

Ko dijete sam ga zvala medonja. Zagrlio me i poljubio pa dvadeset puta sigurno.

A ja sam se tako zasticenom osjetila, suze su mi same krenule jer niko dosad to nije uradio.

Rekao mi je da mu se obratim ako mi bilo kako moze pomoci. Pored svoje porodice i posla on misli i na mene.

U tom momentu sam osjetila kao da sam njegova cerka.

Svako zensko zeli biti zasticeno, i zeli pored sebe nekog snaznog. Normalnog insana uz kojeg ce biti sigurna, ne onog uz kojeg ce strepiti.

A strepila sam.

Od kako znam za sebe. Strepi od ocuha, strepi od oca, od momka, od ovog, od onog..

Do juce strepila i od ovih na poslu da li radim dobro ili ne.

Ali, danas me vise nije briga.

Jaka sam jer moram biti. Ovaj ekran bijeli je tu za sve moje pobjede i poraze.

Jednom cu vam pisati kako vise ne moram biti jaka jer imam nekog ko je jak za oboje.