Davne 2008, kad sam student bila, cimerke i ja imale smo tu neku recenicu koju smo vazda ponavljale.
Ko jadan insan da ne umre crko bi!
Sad kad razmisljam o tome, sve me vuce na to da insan nikad nije zadovoljan. A i nije vala.
Kako god okrenes uvijek nam nesto smeta, ma i kad je sve dobro, naci cemo neku mahanu.
Dobrom djelu nadjemo mahanu, lose je svakako samo po sebi puno mahana. Ako je nesto u drustvu pozitivno i tome nadjemo mahanu. Ako je neko dobar, i njemu nadjemo mahanu, jer sigurno je dobar radi neke koristi koju ima od toga.
Ako je neko lijep, uspjesan ,kulturan i njemu cemo naci mahanu. Imalo bi se o tome dan pisat, al de sad..
Zavist, sta li je?
Ko jadan insan…
Ne znam šta bih ti kazala, nemam vremena da istražujem tuđe mahane 🙂
Previše sam zauzeta svojim komplikacijama 😀
Inače hejtam zavidne ljude.
Ma nije samo mahane, ne pase nama nista, od vremena pa dalje 😀
Al de sta ces.
Hejtam i ja takve, ali da se oni nadju u tudjoj kozi vidjeli bi da nemaju na cemu zavidjeti.
Treba puno kruha pojest’ da nauče ljudi živjeti svoj život 🙂
Treba, treba 🙂