Prethodna noc i danasnji dan su bili totalni promasaj.

Em mi je pokvarena noc, nisam ni uzivala u filmu kako treba, a kino se kod nas otvori u sto godina. Nije to ni kino vec dom kulture.

U povratku kuci sam vidjela Kamena, a  i on je vidio mene samo se napravio da nije.

Jutro jos gore. Odem s Amrom na Ficibajer, posjedimo malo i ona kuci ja na posao. Kupila nam cetiri male kole od kojih sam ja tri i po popila.

Moram prestat s kolom.

Sajo doveo svoju zenu sa Kosova. Lijepa je i umiljata ali steta sto ne zna bosanski. Naucice.

18 septembra dolaze ovi iz kompanije Kouzon. Ako se ne varam oni imaju kruzere. Nadam se da ce prezentacija poceti ujutru da mogu i ja otici prije posla.

I vracam se s posla, glava prebukirana,jedva dolazim do daha jer ne mogu suzu da pustim a trebam da se olaksam.

Mislim i samo mislim. Previse razmisljanja je ravno samoubistvu.

I dodjem kuci kad koverta. Napokon sam dobila Vox majicu.

Tako sam se obradovala ko da mi je neko pola dunjaluka dao.

Lijepo je kad te nenadano doceka poklon..

To malo hedije pred moj voxiski rodjendan 😀