Moj novi posao se zasad izjalovio, ali me to nije nimalo rastuzilo.

Naprotiv, dalo mi je motivaciju da se trudim i da poboljsam svoje znanje engleskog jezika.

Dalo mi je vremena da naucim sto vise o kamionima, teretu, brokerima i svemu ostalom.

Jer Alen mi je rekao da je posao zatajio malo, cijene su pale, teret jedva nalazi po povoljnoj cijeni, tako da glavnom sefu sad ne trebaju novi ljudi, ali mi je isto tako rekao da mene prvu zove kad se situacija promijeni.

I tako mi taj dan predlozi da dodjem do njega i da vidim o cemu se radi.

Poslije posla odem odmorim i zaputim se njemu.

Upoznam mu zenu i cerkicu, upoznam se sa poslom.

Dva sata sam skoro sjedila i za ta dva sata je jedva nasao teret za tri kamiona.

Nije lose, mozda se i snadjem u tom poslu. Zena mu je zadovoljna, posebno sto sam dosla poslije svog posla do njih, bas se vidi da to cijeni.

U pekari se zasad nista zanimljivo ne desava osim sto smo promijenili bravu i sto ce nam gazda uvesti video nadzor.

I osim sto onaj moj zanimljivi insan vise ne dolazi. Ne pamtim kad sam ga zadnji put vidjela.

Ko zna zbog cega je to dobro.

Nisam se pohvalila da sam neku noc prvi put isla na klizanje, a dugo mi je to vec bila zelja.

I tako su kod nas otvorili klizaliste i bas je super, nakon gotovo sat vremena sam uspjela da se opustim i maknem od ograde, ali je vrijedilo.

I da, bravo za mene, nisam se polomila 😀

Plus ono sto je prednost posla sa ljudima je da te skoro svi sad znaju i pozdravljaju sto je skroz simpaticno.

Od neki dan mi dolaze dva blizanca i neki dan me pitaju gdje li su me vidjeli jer sam im poznata, reko garant na klizanju 😀

Mislim da ce to postati moj hobi ove zime.