Imala sam neku temu, ali mi se ne da  sad pisati o njoj. Mozda sutra, mozda neki drugi dan.

Posto se niko od ovih kobiva dizajnera nije oglasio, morala sam opet ganjat neke slike.

Ali nisam ni to uganjala. Nesto nemam ideje kako bih sad uredila malo svoju stranicu.

Vidim da su se neke promjene desile. Mozemo stavljati vece slike.

Plus ono sto sam ja prije kopirala kodove da mi izadje slika, sad ide puno lakse, samo ucitas sliku.

Ali je problem sto sam ja sad naucila da kopiram kodove, i ne znam u koji sam ono dodatak kopirala. Haj nema veze, snaci cu se i ovako, iako mi je plaho zao sto nemam one sitnice koje sam imala prije ove “migracije.”

Ja ba, nesto sam kontala, jes da ima 30 tema, al haman bih ja htjela neku drugu. Eto ako ja mogu sebi da izaberem a vi da nam ubacite i 31 temu, ha, sta kazete? 😀

A ove sto se slabo koristite mozete i obrisat, sta ce nam.

Primjetila sam da raja slabije pise, pa onda moram ja dva posta dnevno 😛

Ima neki novi lik, nervozni hodza, bas me zanima sta li ce on da pise.
Evo bas sad odem na profil mu, ali nije se taj post pokazao na naslovnoj. Hodza veli zavrsio medresu, a nije htio da bude hodza.

Eto sad mi bas sinu jos jedna tema, to skolovanje uzalud. Jer kako god okrenes, uzalud je ako ti to ne volis i ne zelis time da se bavis.

Najbolji primjeri uzaludnih skola su neki nastavnici i profesori. Ne mozes postici nista dobro ako ne volis posao kojim se bavis.

Naumpade mi moja nastavnica historije. Toj je zeni toliko bilo dosadno na vlastitom casu, ja to u zivotu nisam vidjela.

Jedne prilike je cak izjavila kako joj je mrsko da pise po tabli. A ja sam te casove prezivljavala tako sto bih odmah, na pocetku casa pitala da idem u WC.

I tako pola casa ja nju smaram, od pola casa ona mene pusti. I ja onda odem zezam se sa dezurnim ucenicima, malo protegnem noge i vratim se. Smor, sta ces.

I onaj Enver Halilovic u Tuzli. Samo sam jednom dosla na predavanje iz filozofije i pokajala se. Bolje da ni to jednom nisam.

Em sto covjek cita iz vlastite knjige, em sto ono nema smisla. Cak sam negdje zapisivala one recenice “niđe veze” da se imamo cemu smijati, jer ih je bilo nemoguce zapamtiti.

Jedva mi je na kraju dao potpis da ovjerim semestar.

Jos je jedan smarac bio, demokratiju predavao. Sa njim sam se i svadjala jedne prilike, al eto, bilo pa proslo.

Uglavnom, ne znam kako se ovaj post pretvori u post o nastavnicima smaracima, ali sljedeci put bih mogla pisati o onim ljudima koji stvarno vole svoj posao i koji su rodjeni da poducavaju.