Znate ono kad su nam mame uvijek govorile da se dobro obucemo?

Meni moja to odavno ne govori. Sto zbog godina, sto zbog daljine. Ali, ja sam odlucila danas ponijeti jaknu jer je blago zahladnilo.

I dobro je da jesam!

Jer nesto kasnije ce biti jako vjetrovito 😀

Nakon sto sam obavila sve sto sam imala, otisla sam na kafu sa Amrom.

Poslije smo se rastale, i ja sam otisla malo na Ficibajer.

Nasjedila se, i nesto sam bila bas ono pravo nostalgicna. Nemam pojma sto. Omisljala se da li da krenem kuci ili ne.

Ma ubehutila se ono pravo.

Kad naidjose kocije.

Ustanem odmah da slikam konje i kocije jer mi je bilo zanimljivo i nisam htjela da mi umaknu.

Jos prije sam citala o Azizu kocijasu. Ali nisam imala pojma da cu ga danas sresti.

Pitao me za koju televiziju slikam saleci se sa mnom. Rekla sam mu da ja to samo onako, da nesto piskaram na netu, pa  sam zato prisla.

Veli on meni hajde ako ces da se provozas, 10 maraka, a ko za tebe 5. A ja imala samo 10 vala, ali ne zalim.

Kaze mi: “Pripremi se, svi ce da nas gledaju. Ja sam se navikao vec, ali mi je prvi put bilo pravo nezgodno.”

I stvarno svi su nas gledali, sto zbog samih kocija, sto zbog muzike.

Pitala sam ga jel on to samo onako nekad svrati na Ficibajer ili ima nesto odredjeno, a on veli najvise na poziv.

A ovo reko jel slucajno kad naletite onda vozite?

– Slucajno, slucajno, ja, ja. Evo nas smo se dvoje nasli, ja sam vas malo nagovorio, vi niste bjezali od toga i tako.

Pa dobro ja inace ne bjezim – velim ja njemu 😀

Kaze: “Al ja nikad ne nagovaram, ne zivim ja bas od ovog pa se i ne trudim.”

Konji su kaze njegove bebice, zivi van grada, jer kaze ne bi se mogao ovim baviti da je u gradu.

Njemacki je penzioner koliko sam ja procitala. Vidi se da je jako kulturan covjek, gospodin. Dao je pravo znacenje rijeci kocijas.

Posto se kod nas je li ta rijec koristi u negativnom kontekstu.

Zabavljao me Aziz, sto razgovorom, sto muzikom. I to je zvonilo gradom, ljudi su nam mahali, snimali nas oni koji su imali telefone pri ruci, cak su nas neki djecaci biciklima pratili.

Pitao me da li zurim, ili da me vozi kroz grad. Pristala sam da me proveze jer nisam nigdje zurila.

Kroz grad je zvonila pjesma od Enesa, Bosanac. Ljudi su nas sa osmijehom docekivali, Aziz je sve odreda pozdravljao, pokretom ruke ih zvao da budu sljedeci saputnici.

Moram priznati da je meni ovo bilo odlicno. Super je sjediti sam u kociji dok te voze i svi gledaju u vas.

Kocija je pravo udobna, nesvakidasnje iskustvo.

Cak ima i fenjere za nocnu voznju.

Meni osmijeh nije silazio sa lica, bas mi se dan lijepo zavrsio.

Rastali smo se na Ficibajru.

Zahvalila sam mu se sto mi je popravio dan, a on meni sto sam pristala na voznju i sto sam bila tako super 😀

Imam samo nekoliko slika, i video koji sam upropastila jer sam slucajno prekrila prstom mikrofon.

Ali, postavicu ga poslije.

Zasad samo par slika.