Februarska noc

Tako je prijatno napolju nocas, i toplo. Izgleda zbog kise koja se spustila.

Od ranog jutra nema struje. Zovem, vele dalekovod pao. Vala bas moram naci na netu kako izgleda kad taj dalekovod padne, jer u zadnje vrijeme im cesto pada.

Haj dodje ona tam oko pola 12, ja se zastekam na net, nista.

Tandrkala po kuci, nesto malo kobiva i uradila, donijela drva, skuhala rucak.

Jela, a nisam dobro posolila, a bezveze naknadno kad posolis, et. Oko 2 ponovo nestane struje. Kontam opet da zovem, al predomislim se. Nije malo proslo, dodje. Haman im opet dalekovod pao.

Zafrkavala se malo na voxu, malo na fejsu, vidim Ra nastrado. Et  kolko sam skontala sve proputovo i u Bosni fasovo.

Spremim se za teretane i put pod noge. Zene se razisle, ja ostanem sama sa vlasnicima. Bas dobro, nema kokodakanja. Inace neke su haman umislile da je to zamjena za popodnevne kafe, sta li, pa kad se raspricaju, ne daj ti Boze.

Izmorim se ono bas, bas, al neka sam. Nisu se kile preko noci nakupile, nece preko noci ni nestati.

Krenem kuci, a ono lijepo, toplo. Hej, jakna mi puno komotnija, bas ono idem i kontam o tome. Stavim ruke u dzepove i imam prostora ihaha. Kontala sam ja doduse o svacemu. Maksuz usporila, trebalo mi je 50 min da dodjem kuci, a inace dodjem za pola sata, nekad cak i za 25, 20 min. Bas sam ono meracila na kisi.

Dodjem kuci, da se javim sestri, kad nema neta. A samo sto su mi ugradili wireles modem, nema ni tri dana. Kontam mora da mi je Ibro uvalio fals robu, kad nije. Zovem, vele kvar na Usk. Vidim ja ona mene brzo otarasi, garant laze. Zovnem buduceg mi zeta, pitam ga za net, on kaze da ima. Opet telekom, javi se neki fin lik, objasni mi, haj reko mozda i ne lazu. I et, nema po sahata kako dodje, ja opet na vox, opet nista 😀

Pojedem dvije narance i kontam ko li to ulazi na moj blog preko Internet Explorera 😀 Volila bi znat neg hljeba se najest 😀

I jos samo da kazem, vise mi se svidjala ona statistika dje sam imala drzave nacrtane, lipo imala jednu posjetu sa Tajlanda, haman iz Indonezije, jednu iz Rusije i Juzne Amerike, bas kul.

To mora da su bili ovi sa spam porukama 😀

I haman mi bas poceli citat ovo sto piskaram, kobiva onaj post o nasem restoranu 20 puta podijeljen, ja nesto ne vjerujem, al tako pise.

I jos jedna prednost ovog piskaranja je sto se moje kuckanje uveliko popravilo.

 

 

 

Juce i danas

Zadnjih par dana su prava katastrofa, a kraj se jos uvijek ne nazire.

Jedino pozitivno je sto sam danas otkacila mnogo dosadnog tipa koji hoce na kafu. Pristanem radi reda, a onda skontam da ne treba da idem ako mi se ne ide. Eto ga, moje prvo ne. I nisam bila u fazonu do mene je, nije do tebe. Rekla sam mu da me jednostavno ne zanima kafa s njim.

I mozes mislit klikne poslije toga da mu se ne svidja moj post 😀

Ali nema veze, imam ja i bez njega prolaznost 😀

Uglavnom skontala sam zasto sam pisala po inspektorovom statusu. Znala sam da ce me nasmijat i fala mu dje cuo i ne cuo. Popravio mi je noc, zaradio sevap.

A evo i legal me nasmija. Ma, zlata vrijedite blogeri!

Javila se i tratincica, moja srodna dusa, ko da zna kad treba da se javi.
Eto tako, sutra se pripremite da mi cestitate na kremama 😀

I danas mi nesto ova pjesma u glavi

Bolje nego zenina kuhinja

Jednom davno, davno, iza sedam mora, iza sedam gora..

 

 

 

Zezam se ba, nije davno, neki dan to bilo kad smo pricale ja i Krajiskinja. A nije vala ni iza cega, nego iza kuce Semsine. Skontale smo mi svoj restoran. Babo nam je skonto slogan ” Bolje nego zenina kuhinja.”

 

Muhizin hodza je rek’o maksuz sergiju organizovat pa bome bujrum, ko moze kol’ko dati. Muhizin hodza je pravo dzometan insan, skuplja meni lajkove, a nisam ga ni zamolila. Bas ono on ko od sebe prihvatio se tog posla.

Kako mi rekosmo za ovaj restoran, on nije dvojio ni minute, nista neg sergija. Inace to je jedan izmisljeni lik, jaran me zeza, a haman me svi zezaju. Nema veze.

Mi smo planirale da nam Ra sredi konak kod te silne rodbine u Svicarskoj, jer bom sto bi u Svecku kad u Svicarskoj odma imamo i smjestaj, dok se ne snadjemo.

A vala, mescini vise ovog  naseg naroda ima tu nego u Sveckoj.  Samo je jos ostalo otvoreno pitanje tih viza, to bas nismo previse ni kontale. Bice da cemo azil kakav trazit. Uvijek mozemo rec da smo pederice i da nam ne daju zivjet ovdje 😀

Sto se tice samog otvaranja, prvi dan za VIP goste tanjir sarme je dzaba, a graha bom kolko ko moRe. ( Posto Remzo nesto prica da more puno pojest, a mi ne bi da nama bankrotiramo)

Naravno sladokusci ce morat placat slatka sto bude, o cijenama cemo vec vidit. Bice nase bosanske cijene u svicarskoj valuti 😀

Alkemicar bolje da ponese kakih medikamenata, necemo mi da nas optuzi kako smo mu uhelacile jetru. Samo nam jos to treba prvi dan. Mada ne mora se brinut, tu sam ja, znam ja svasta od medicine.

Esperansa ce dobit lajt verziju tradicionalnih bosankih jela ( to cemo samo tako prodavat kobajagi lajt)
Imacemo i posebnu ponudu za vjerne posjetioce ” Mrsavimo zajedno”

Projekat podrazumijeva da se dobro nakrkate kod nas, a onda bome da ustanete i potrosite kalorije. Ali ne kako bilo. Nego pomognete osoblju restorana da pocisti, i preporodite se poslije malo fizickog rada. Ha ja, sta vam fali, nece vam ruke otpast.

Eto tako, pohitite sutra kod Muhizina, svaki je prilog vazan. Reko je i telekom pustit humanitarne brojeve. ( Al’ kad cucnes)

Sad malo da vam voda krene na usta …

Haman i ja ogladnih.

 

 

Nasilje

Pise Al Jazeera kako je Davutoglu izjavio da treba lomiti ruke muskarcima koji udare zenu.

Istog momenta su klasicni balkanski krkani krenuli da komentarisu. Zasto ja citam to, pitam se??

Mozda zato sto je to istina. Sto ljudi to zaista misle. Vecina se krije iza ekrana i tamo iznosi svoje najdublje frustracije.

“A nekim zenama skratiti jezik”

“Odsad zene samo nogom”

“tako je! nikada ne dizati ruku na ženu, nego je zalijepiš nogom”

Ovo je samo dio, dalje mi se nije dalo citati, jer su odmah okrenuli sve to na vjeru. Pa u ovoj nasoj zemlji nista se ne moze desiti niti prokomentarisati a da se vjera ne potegne!

 

Nasilje je isto i muslimanki, i pravoslavki, i ateistkinji, i hinduistkinji! Udarci jednako bole sve zene ovoga svijeta!

Ovoj dvojici koji tvrde da sad treba udarati zene nogama, ostavih komentar da tako kazu zetovima, ako imaju ili dobiju cerke. Prica se naravno okrenula za 360 stepeni. Jedan se salio, i nece on to reci zetu, a nece dati ni da njegova cerka pravi “papka” i “papucara” od svog muza, da on cuva i odgaja djecu dok ona hoda po trgovinama.

Drugi je rekao da bi on odmah zeta “zazidao u temelju.” Naravno i ovaj se salio, a ja nisam u redu jer nemam smisla za humor.

Smatram da osoba stvarno mora imati dobar poremecaj ako se sali s ovakvim stvarima. Nije nimalo smijesno. Treba da budemo dio rjesenja, a ne dio problema. A postali smo dio problema sprdajuci se s ovim stvarima. Postali smo dio problema onog momenta kad smo precutali nepravdu! Postali smo dio problema kad nismo pomogli, iako smo mogli!

 

Naravno, neki se brane slucajevima koji su u manjini, a to su slucajevi u kojim su komsije zvale policiju, a zena izjavi da nisu imali pravo da se mjesaju u njen brak. To ne treba da nas sprijeci da uradimo ispravnu stvar. Koliko ce zena i dalje da pati jer nema razumijevanja okoline?

Tim zenama nije lahko da se otvore, da kazu svoje probleme. Tim zenama ne pomaze kad vide kako razmisljaju muskarci u ovoj zemlji. Te zene se stide i misle da su one krive zato sto se nad njima provodi nasilje.

I te zene, nerijetko , dobiju samo osudu okoline.

One su u ocima muskaraca, a Bogami i zena, krive za sve. Sigurno je bila jezicara, sigurno je losa supruga, mozda ga i vara itd. A vecina tih zena koje osude onu koja zatrazi pomoc, i napusti nasilnika, su takodje zrtva neke vrste nasilja, ako ne fizickog, onda verbalnog i psihickog.

Rijetko ce ko okriviti muskarca, koji je, najcesce, alkoholicar, zavisnik od kocke, preljubnik. Postoje i oni za koje se zna da su agresivni, ali niko to nece javno reci. Kazu rodio se takav. Ma niko se takav ne rodi, to ucimo, od najblizih i od svoje okoline. Zato je ovo problem svih nas, a ne pojedinca. Svi trebamo da radimo na odgoju nase djece, na odgoju tudje djece, na odgoju ljudi koji nas okruzuju. A to cemo najbolje postici pozitivnim primjerima.

Svi smo mi donekle zrtve nekog nasilja, pa makar to bilo i u najblazem obliku. I trebamo se nadljudski truditi da iskorijenimo te ruzne osobine. Galama i svadja je nesto sto ne podnosim. Izbjegavam je u sirokom luku. Iako sam sama nekad galamdzija kad pricam i kad se zezam, galama u onom pravom smislu mi je nepodnosljiva.

Mrzim tu osobinu kod ljudi. Nekako kontam da onaj ko mnogo galami ima, ili ce ispoljiti sklonost da bude agresivan.  Od takvih bjezim jer je zivot previse zapetljan i bez takvih osoba u njemu.

 

Ozbiljno smo zakazali u mnogocemu. A posebno u medjuljudskim odnosima.

I ne samo da se slazem da im treba lomiti ruke, nego nasilnika treba nauciti pameti neko jaci od njega, pa kad dobije dobre batine, da bar na trenutak osjeti kako je to kad te lome jaci od tebe! Ovo je jedna od rijetkih situacija gdje bih podrzala da se na nasilje uzvrati nasiljem jer do takvih tipova ne mozes doprijeti pricama kako je to sto on radi pogresno.

 

Budale i “mudzahidi”

Sto sam budala, ne znam, ali mi je drago da jesam. Jer inace budalama smatraju likove koji se usude misliti na drugi nacin.

E, ponekad sam ja ta. Doduse, cesto, ali ne kazem bas svaki put sta mislim.

Nocas jesam, na nekom bezveznom sajtu i na mene je odmah krenula navala “internet mudzahida.”

U cemu je fazon? Neki lik je, navodno, upucao lika koji je crtao karikature naseg dragog Poslanika s.a.w.s. i to sa, ni manje ni vise, nego 200 metaka.
Haj sad, manje vise da li je vijest istinita. Ono sto mene uvijek zapanji, su komentari pojedinaca.

Mi odobravamo zlocin! Mi, muslimani, odobravamo i velicamo zlocin!

To je, po meni alarmantno. Na stranu sto su me prozvali kafirom, nasli mi neki hadis da je i Poslanik a.s. naredio da ubiju nekog covjeka sto ga je vrijedjao, mi ipak ne mozemo onakve stvari da pisemo.

 

Svi vec znamo, i ptice na grani znaju, da je Poslanik a.s. bio najbolje bice koje je hodilo zemljom, i to sto su mi postavili je baska, jer sigurno  da Muhammed a.s. nije odmah naredio da ubiju tog covjeka.

Ne smatram ni jedan zlocin manje vaznim. Mene boli kad citam da su ubijena tri izuzetna insana, tri ruzice rumene, cak su i mladji od mene. Mene to boli, i to je zlocin. E sad, ova raja je u fazonu, zlocin je samo ako muslimana ubijes.

 

Ne opravdam cin tog lika koji je crtao karikature, ali trebalo je ici na druge nacine, traziti pravdu, ganjati. A, ako ne i to, pa onda smo ga trebali pustiti Allahu da ga On kazni, a ne da se olako razmecemo i zavodimo red gdje god to mi pozelimo.

 

Sto se niko nije digao i ubio ovog kretena sto prekide zivot ovo troje ljudi? Jer rekose mi da je doslo vrijeme da se osvete za sve ubijene u Afganistanu. Meni to nekako zazvuca kao da ce sad oni ubijat okolo koga stignu da bi taj cin osvetili. Mislim kad su vec tako ratoborni sto nisu isli tad i branili muslimane. Lako je ubijat slabije i nenaoruzane. Najlakse od svega je poistovjetiti se s onima protiv kojih govorimo.

 

Porazavajuce je to sto me svaki muskarac tamo osudio. Porazavajuce je to sto su ljudi koji me ne poznaju rekli da sam kafirka, potvorili me da izdajem fetve, kazu da ostavljam cetnicke komentare. Jedni hoce da me izgaze ko budala sesir, taj isti me naziva kobilom i glupom ko guskom, iako ja nisam sigurna kako su zakljucili da je guska glupa?

I da se pazim da ne dobijem po njusci. I to sve rece covjek koji moze otac da mi bude.

Onda su slijedili komentari kako nemam maramu. Pa se pitam jel marama preduslov da slobodno iznesem svoje misljenje?

Drugi me pitase koliko ikindija ima rekata, a ne znaju nista o mom namazu i odnosu sa Gospodarom.

Dobila sam mnogo epiteta, ali cudno da me “mudzahidi” nisu bombardovali porukama kako imaju obicaj.

Samo jedna sestra je primjetila kako brane Poslanika, a ponizavaju sestru u vjeri na vrlo ruzan nacin, i pitala ih da li je Poslanik tako postupao.

Tajac.

Nestadose svi abu, ebu i ostali lazni nadimci iza kojih se nasi “hrabri” ratnici kriju.

I dodje balkanac sa komentarom da je zenama mjesto u kuhinji.

A ne zna da su najbolji svjetski kuhari upravo muskarci!

Nego to kad ostanes bez argumenata laprdas bilo sta.

Nista ne moze opravdati nase bljuvotine koje pisemo. Tako se ne ponasa musliman!

Ne daj Boze da me takvi muslimani moraju odbraniti od nekoga ili da ovisim o njihovoj pomoci na bilo koji nacin!

Nek’ bude bez naslova

Bilo je i boljih dana. Nista mi nije, samo sam nervozna nenormalno.

Prodrmaju me ljudske gluposti i egoisti koji samo za sebe brinu, kao da su upravo oni centar svijeta.

Jos muslimani. A musliman je muslimanu brat, i treba da mu zeli i bolje nego sebi. A previse smo ozbiljno shvatili ono “ja, ja i samo ja.”

A ja nisam zlopamtilo, iako bih cesto voljela da jesam. Da neke terete skinem sa svojih ledja, i da kazem nekim ljudima kako su sebicni gadovi. Ali, cutim. Cutim jer takvim debelokoscima mozes svasta reci, njih to nece dotaci.

Uglavnom donekle me proslo. Ostatak veceri je bio sasvim dobar.

Vodim jelte anamo na fejsu, bas sam angazovala raju. Sta cu kad sam luda za kremama. Ko mi donese kremu ko da mi je pola svijeta poklonio. Zato nakit ne volim, niti ga nosim.

Bas se nadam pobjedi, valjda me ne preteknu 🙂

 

Ali svejedno, pobjedila sam u jednoj maloj bitki. Prvih pet kila je otislo.

I ev pijem zeleni caj, i uzmem dvije kuglice Giotta. Nije strasno, ne zamaram se, jaca sam nego prije.

Sto znaci da u 90% situacija hladno odbijem slatkis.

U teretani nocas upoznah jednu tuzlanku. Pedijatrica. Samo dvije godine starija od mene.

Esperansa, ako nisi krenula, kreni u teretanu, pa da mrsavimo zajedno 😀

 

Nagradna igra

Eh, odlucim ja da se prijavim jel za ovu nagradnu igru jer sam mnogo slaba na kreme i kremice.
I skontam da treba dobro da usminkam sajt, iako sve je u tome koliko cemo ljudi naci za lajk.

Nebitno. Zovnem jarana, Dinu Mirsada Dubravcevica, istog onog sto me onomad navukao na torente 😀

Pokaza meni Dino svega i svacega, tako da cu ovih dana malo da se pozabavim izgledom bloga.  A nadam se da cu i nesto osvojiti 😀

I povrh svega skontam kako da mi odma pjeva na pocetnoj. Doduse Dino je skonto, pa meni pokazao.

Bas dobra noc.

Inace Dino se meni nakaci na laptop preko onog teamviwera i tako mi satima pokazuje, objasnjava, uci me.

Pravo je strpljiv sa mnom, a eto danas je i on od mene nesto naucio, iako nisam bas sigurna sta. I on ima neki wordpress, nesto, pa vidio kako to kod nas funkcionise, pa i on sebi nesto dodao. One shortcodes mescini.

I rekao je da ce i on poceti da trenira, pa da i to vidimo. A Dino je informaticar pravo ono dobar. Mogu mislit kako mu je kad meni objasnjava za njega proste stvari 😀

Ali uz zafrkanciju vrijeme brzo prodje. A ja ko dijete, sve sto skontam vristim i smijem se ko da mi nije 25  😀

Dino, hvala sto dijelis znanje sa mnom!

 

 

Da ne umre, crko bi!

Davne 2008, kad sam student bila, cimerke i ja imale smo tu neku recenicu koju smo vazda ponavljale.

Ko jadan insan da ne umre crko bi!

Sad kad razmisljam o tome, sve me vuce na to da insan nikad nije zadovoljan. A i nije vala.

Kako god okrenes uvijek nam nesto smeta, ma i kad je sve dobro, naci cemo neku mahanu.

Dobrom djelu nadjemo mahanu, lose je svakako samo po sebi puno mahana. Ako je nesto u drustvu pozitivno i tome nadjemo mahanu. Ako je neko dobar, i njemu nadjemo mahanu, jer sigurno je dobar radi neke koristi koju ima od toga.

Ako je neko lijep, uspjesan ,kulturan i njemu cemo naci mahanu. Imalo bi se o tome dan pisat, al de sad..

Zavist, sta li je?

Ko jadan insan…