Iako je ovo trebao biti jutarnji post, odulji se ono do podne.

Sta ces, bitno da se napise pa kako god.

U nas su uveliko krenuli suncani dani, a Bogami od sinoc vidim da su sa njima dosle i ljetne “radosti” u obliku komaraca kojih je ko u prici.

Ko ne zivi kraj Save nema pojma koliko oni stvarnoooo umiju biti napasni. Odlucila sam ove godine sprej kupiti, nesto se mora.

Juce sam bila slobodna i napokon sam smogla hrabrosti otici zubaru. Popravila prednji zub jer je prevladao strah od krezavosti nad strahom od zubara.

I tamo mi covjek kaze pa nije ovo nista, samo se popravlja. Kobiva jel nije strasno.

Uglavnom i to sam prezivjela i cvrsto odlucila da se pozabavim svojim zdravljem u svakom pogledu.

Jutros sam poranila, al nisam zoru prevarila. Nego onako, malo prije sedam ustala. Legla sam doduse ranije, s obziroom kako znam zaglaviti.

Nije se desilo nista specijalno, a eto ipak sam  dobro raspolozena, a do cega je, ne bih vam znala reci.

Kupim flasu vode, jer mi treba flasa, nemoj sad da me kritikujete kako ne kupujem domace nego janu, al et desi mi se pođahkad propust.

Uglavnom lijepa poruka za sve nas, ne samo za mene 😀

DSC06357