Pitanje koje dnevno cujem bar dvadeset puta.

Ako je dobar dan.

Ako nije, onda i vise puta.

Sve je to dio posla, ali mi stvarno, stvarno ide na zivce. Svi vec znaju kad izlazi  vruc hljeb, i valjda je logicno da ne moze non stop izlaziti vruc hljeb.

Najjace je kad u 23 sata pitaju ima li vruceg hljeba.

Oh, toliko tih pitanja ima da je to ludilo jedno.

• Mozes li mi ugrijati lisnato/slance/kifle?
• Od kad ti je ovaj hljeb, jel od juce?
• Daj mi hljeb da je dobro pecen odozdo!? ( Kao da imam vremena zavirivati koji je dobro pecen odozdo)
• Daj mi vruce kifle.
• Koliko ti je hladan hljeb?
• Mozes li mi ugrijati hljeb????

Ljudi ne shvataju da je i meni u cilju sto prije prodati vruce pecivo. Ponasaju se kao da krijem vruce i dajem im hladno namjerno 😀

Nije lahko s ljudima, navikla sam ja, ali u zadnje vrijeme me stvarno nerviraju.

Realno, pekara je pekara, nije da imas stotinu razlicitih artikala izmedju kojih mozes da biras. I na kraju dodjes, stanes, gledas i ne mozes da se odlucis???

A u ponudi nemas ni 30 artikala kako treba.

Plus ne das drugome preko reda, a stvaras mi guzvu. Strasno. Sreca pa je takvih ljudi u manjini, ali ti ipak mogu iscrpiti dobar dio energije.

A ti onda cekaj kad ce se pojaviti nova musterija da ti nadoknadi to pozitivnom energijom.

Neki dan je dosao djed i pita me imamo li sladoled.

Jedne veceri smo imali kretena zbog kojeg smo hitnu pozvali, i koji je hladno ispalio ljude, samo je simulirao da je lose. O takvima posebna prica treba da se pise.

Svako malo mi navrate Selmo i Hafiza, ko zna Brcko, zna i njih dvoje. Doduse ima i klipova na youtubu, pa su neki dan momci iz Banjaluke maksuz pitali za njih dvoje.

Oni su nam ko ono glavna atrakcija po kojoj ljudi poznaju Brcko.

Naravno sve ovo bi bilo nepodnosljivo da nema onih dobrih ljudi koji me razvesele svojim dolaskom.

Koji mi uvijek kazu nesto lijepo, popricaju sa mnom, bas sam se navikla na njih, a i oni na mene.

Plus, mislim da sam se zaljubila 😀

Da stvar bude bolja o njemu ne znam apsolutno nista, osim registracije na autu.

A to mi ne znaci puno kad preko toga ne mogu ni ime da mu saznam.

Eto tako 😀

Inace, to je onaj o kojem sam vec pisala nekad, kad je udario u vrata pekare. On kad dodje ja se napunim pozitivnom energijom za deset dana.

Nadam se da ce doci ove sedmice 😀