Prodje jos jedan dan, rodjendan.

Hvala Voxu koji me se sjetio prigodnom slicicom.

Nisam mislila nista na ovu temu, ali posto Krajiskinja spomenu da stavim tortu, kontam, nije u redu da vas ostavim bez slike 😀

Doduse, slikala sam ovu sto sam dobila na poklon, ja sam pravila neku ali preko volje, tako da je ne smatram narocito lijepom, i nisam je slikala.

Ja sam ovih dana bila sva bezvezna. Toliko je toga proslo mojom glavom.

Snovi mnogo uticu na mene, cudne snove sanjam, mislim o ljudima koji su mi mogli biti sve, o onima koji su mi bili sve, i o onima koji to nikada nece biti.

Ali kako mene san moze izbaciti iz elementa to je cudo jedno. Kao da se stvarno desilo, osjecaj me ne pusta danima.

I onda tumaram  dok ne dodjem sebi.

A bila sam ono bas ok, ako izuzmemo probleme u pekari koji su me bili snasli. Haman to insan kako stari sve vise u behut pada 😀

I eto dok se ne skontam sta mi je i kako mi je, bar cete pariti oci na mom rodjendanskom poklonu od prijateljice mi Amre.