Puno se druzim ovih dana.

Upoznala sam toliko ljudi, sasvim slucajno i super mi je to.

Iz nekog razloga ljudi me lako zavole i brzo postanu dobri sa mnom.

 

A i ja volim insane, volim da se druzim, da saznajem nove stvari, a sa novim ljudima dolaze i nova saznanja.

U pekaru je dolazila jedna zena, u drugu smjenu. Cekala je muza svako vece, i tako smo pocele komunicirati.

Sad mi je ona vjerni kupac kozmetike. I ne samo to, nasla mi je jos kupaca.

Eto kako neko do juce nepoznat moze postati poznanik, prijatelj.

Zauzeta sam maksimalno sto je donekle dobro, ali ipak me ne odvraca od nekih misli.

Cak i kad spavam na san mi dodje ono o cemu ne pricam, o cemu ne razmisljam.

Smijem se sa ljudima a muci me toliko nekih pitanja.

Tesko mi je da pricam o onome sto osjecam, ponekad nesto napisem ali poslije o tome ne volim da govorim sa ljudima.

Ne volim previse da se otvaram jer nikad nisam odavala dojam neke nepopravljive romanticarke, ali ja to negdje duboko u sebi jesam.

Emotivna sam i previse, mada na prvi pogled to niko ne bi rekao.

I tek sad mene muci sto su se neke stvari desile, sto je on otisao od mene..

Tek sada mi nedostaje tako jako da me to zaboli. Ide zima a njega nema da bude blizu mene.

A uvijek je bio tu, svojim rukama grijao moje..

Setao sa mnom dok su pahulje padale na nas, iako je mrzio zimu, volio je to sto je pored mene..

Sad mozda seta sa njom, a mozda zajedno mrze zimu pa i ne izlaze kad padaju prve pahulje.

Samo bih voljela znati pravu istinu, da dobijem odgovor zasto.

Vjerovatno se nase oci vise nikad nece sresti¸dok je ovog zivota.

Tuzno je, jer su se njegove oci smijale kad bi ugledale moje..

I tek tako su jedne noci odlucile da ugasnu onaj sjaj, da prestanu voljeti mene.

Ugasio je sjaj, ugasio je mene. Zivim ja, nisam odustala od zivota, ali on se uvijek provlaci kroz moje misli.

Izgubila sam ga…

Znala sam to ja jos i prije nego mi je rekao. Znala sam da vise nije moj jos one noci kad smo umirali od smijeha.

Najgoreg smijeha, onog na silu.

Kad znas da se nesto sprema, ali se ne usudis izgovoriti naglas. Smijes se a u sebi mislis kako ces oplakati jer svaki dijelic tvog tijela osjeca da nesto nije u redu..

Noc kad smo postali stranci, njegovom voljom.

A ja se pitam da li ikad pomisli na mene, da li mu ikad, makar malo nedostajem.

Sve i da je tako znam da nikome ne bi priznao.

Cak ni sebi…

https://www.youtube.com/watch?v=89y_fyblsrE