Gledam kasno sinoc Jamiea Olivera i ono sto radi, i koliko taj lik vjeruje da moze ostvariti ono sto naumi, i koliko vremena i energije ulozi u to. Znam da je sve lakse kad imas pozamasnu svotu na racunu, ali mislim, mozda mi neke stvari mozemo da primjenimo sami na sebe, nije sad da moramo angazovati pola sela, al’ et’.

Sinocnja emisija je bila o nekom Ministarstvu ishrane koje je on pokrenuo u gradu Rotherhamu. Valjda su tu zabiljezili najveci porast pretilosti, pa je odlucio odatle da krene sa svojim projektom. Zastrasujuce je kako ljudi ne znaju da kuhaju. Ljudi stariji od mene, koji mozda imaju djecu mojih godina. Gledam i cudim se. Dobro, nije sad ni da sam ja kuharica aman, ali svaka osoba mora da zna barem ono osnovno od kuhanja. Vec u sestom razredu sam znala skuhati sebi makarone, isprziti jaja, skuhati hrenovke, ali ovi ljudi to ne rade. Ljudi koji imaju 30, 40, 50 pa i vise godina. Zive samo od dostave. Zna se i meni desiti da ponekad narucim pizzu, ali to se desi u pola godine mozda jednom, nisam pretjerano zaljubljena u tu hranu, radije sama napravim pizzu.

Ono sto mene sinoc iznervira, to su ljudi zdravi, pravi. Niko ne radi, svi zive od socijalne pomoci, po citav dan landaruju oko kuce, i haj’ sto ona ne zna da kuha, ali da ne zna ocistiti pod?? Uglavnom ideja je bila da on nauci desetak ljudi recept, pa da oni prenesu taj recept na jos dvoje, pa to dvoje na jos dvoje i tako dalje. Nije bas zazivjelo, ali je onda na drugi nacin uspio da obuci oko 1000 ljudi. Gledam ih, pa to isto ko da je meni neko dosao na vrata i rekao haj’ ti mala sad uzmi alat i razvedi struju po kuci. Pojma nemaju, ne znaju sporet hej da ukljuce.

Vjerovatno i nas uskoro ocekuje takav scenario, hrana iz restorana brze hrane je veoma pristupacna, svako skoro ima dostavu, pa cak polahko uvode i narucivanje preko neta. Djevojcice kuhanje ne zanima k’o ni nuklearna fizika, a o djecacima da ne govorimo. Bilo bi dobro da ovoj nasoj djeci uvedu Domacinstvo kao obavezan predmet. A ne da nas filuju nekim nebitnim stvarima koje nam u zivotu trebati nece. Evo ja napunih 25, a jos mi niko nije trazio da mu nesto nacrtam, po meni jedan veoma nebitan predmet, i tako su mi uvijek drugi crtali, samo sam se bezveze nervirala oko toga. Nebitno to sad.

Bitno je da od malih nogu steknemo svijest o hrani i onome sto jedemo. Bitno je da se na taj nacin osposobimo za zivot, a ne da cekamo kad ce neko da nam dostavi. Ja sam imala i bolje i gore dane, dosta sam naucila samo posmatrajuci mamu, a zamisli kako bi ova nasa djeca svasta mogla da nauce, dok jos nije kasno, jer i to polako izumire. Kad ti imas pitu na kilu da kupis gdje ces dalje.

Svasta sam i vidjela i cula, i postala zabrinuta za moje potencijalno potomstvo. Ako ih ikad budem imala kuhanje ih obici nece, bez izuzetka, musko ili zensko. Svako mora biti sposoban da se brine o sebi na najbolji moguci nacin, a ne da pravimo od djece invalide i zavisnike od drugih osoba.