Strah

2

Paralizuje

Ne da nam da napredujemo

Ucahuri nas u jednom mjestu, zabetonira nas i ne da nam dalje

Kao ono kad na tjelesnom preskaces kozlic pa odskocis i stanes

Ne smijes da preskocis

Ja sam se danas narugala jednom strahu

Jednom nevaznom strahu, ali mozda me to potakne da se narugam i drugima i da se suocim i sa njima

Spustila sam se niz tobogan na bazenu

Nemam pojma ni koliko je visok, ni kojom brzinom se sve odvijalo

Znam samo da je srce lupalo k'o ludo dok sam se jos penjala stepenicama

Znam da sam se tresla kad sam napokon izasla iz vode

Sve je to potrajalo mozda desetak sekundi, ali se gore cinilo kao vjecnost

Posebno na sredini

Tu vec imas osjecaj da je to to, nemas apsolutno nikakve kontrole nad onim sto ce se desiti

Ne smijem ni da zamislim sta bi se desilo da je nesto poslo po zlu

Spustila sam se i drugi put

Bilo je odlicno, ali taj osjecaj da nemas kontrole…

I shvatis da ne mozes sve kontrolisati, da nekad treba stisnuti zube i uraditi to nesto ma kako strasnim se cinilo

Prodje

Sve prodje, prezivis i ides dalje

Strahove i tako uglavnom kreiramo sami

Bez obzira, kad ponovo gledam ovu sliku, mislim da nema sanse da ovo vise ponovim

2 comments

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *